Године 1377. почела је прича о човеку који ће надмашити славног оца кнеза Лазара, човеку који је један од највећих владара Средњег Века, изузетног стратега и Златног витеза Реда Змаја који ће бити узор свим европским витезовима тога доба. Сматра се да су на основу његовог лика исписана епска дела о јунаштву Марка Краљевића.
Историчар Славомир Настасијевић је писао да Стефану нико поглед није могао издржати - тако је јак карактер имао, исклесан строгом обуком, тешким животом и масивним војним биткама које је водио већ у 17. години. Написао је изузетно књижевно дело, учинио Београд престоницом Србије али и европске културе.
На сликама испод налази се седло од слоноваче једног витеза Реда Змаја из 1416. године, затим архаични грб Лазаревића и тврђава манастира Манасија који је основао.
Деспот Стефан Лазаревић је био човек посебног кова. Обновио је Србију након Косовског Боја и културно уздигао до те мере да су славни уметници тога времена долазили у Београд, као данас у Париз. Његова држава била је већа од државе Стефана Немање. У 17. години водио је прву војничку битку, а већ у 23. години његових 5000 витезова у црним оклопима (обојених у знак сећања на Косовски бој) били су непобедиви, обучени и опремљени до те мере да је у битци код Ангоре где се борио на страни Бајазита против Монгола, у тренутку док су се стреле одбијале од њихов оклоп, монголски владар Тамерлан помислио да има посла са натприродним бићима која се не могу повредити. Док је монголска војска бежала - викнуо је ”Шејтани!!!”. Три пута су пробијали масу од 250.000 људи како би спасили Бајазита који се није хтео повући. Стефан је тада задобио рану на бутини на основу које су му археолози препознали мошти 500 година касније.
Он је поред ратничких, стратешких, државничких, духовних, имао изванредне говорне, уметничке способности и истицао се мудрошћу чиме је успео дати савршени и вечни пример једном мушкарцу. Ако би неко пожелео да нађе узора довољно је било да погледа у њега. Такав је био Деспот Стефан.
Због тога, биће вечити предмет инспирације Спартана.
info@spartan.rs